Kada je otac mobilisan, majka je ostala, jer nije želela da ga napusti – rekla je Milica, koja je tada kao djevojčica bila u koloni.

Milica Jurić, koja se kao dijete zatekla u izbegličkoj koloni, prisjetila se operacije “Oluja” i tragedije koja je zadesila njenu porodicu.

– Ja sam Milica Jurić, rođena Mihić, dete Krajišnika, iz sela Donji Vaganac u blizini Plitvičkih jezera. Izbeglica sam. I ponosna sam na to. U ratu su mi ubili strica. Napustili smo rodnu kuću. Nije mi bilo jasno zašto ostavljam mamu i tatu i odlazim. Četvrtog avgusta 1995. nisam razumela šta se dešava. Videla sam kolonu, tugu i bol. Tražili smo pogledom oca i majku iako ih nismo videli, majka je bila u koloni, a otac je ostao da brani selo – rekla je ona.

Kada je otac mobilisan, rekla je da je majka ostala, jer nije željela da ga napusti.

– 4 godine ona je odlazila sa bombom na spavanje, čuvala ju je ispod jastuka. Otac joj je rekao “Ako dođu, spasi se” – rekla je ona okupljenima ispred manastira Krušedol.

Kako je rekla, u Srbiju je došla 1991. godine sa bratom, sestrom, babom i dedom, dok su roditelji ostali u Lici da čuvaju ognjište i Krajinu. Poslednji su izašli iz sela, “tata je poslao mamu sa komšijama, a on je ostao”.

– Mama je do Banjaluke stigla na traktorskoj prikolici, a posle dva dana, došao je i otac – prisjetila se Milica.

U Hrvatsku su se, kaže, posle toga vraćali, ali ističe da tamo nije kao što je bilo prije rata. Rekla je da je pronašla sreću u Srbiji, ali “svoju Liku nikad ne može zaboraviti”.

Facebook

Twitter

Linkedin