Bres­kva, bar­šu­nas­ta kra­lji­ca lje­ta

Izvor: nezavisne

Objavio:

trebevic.net

- prije 2 mjeseci u

Gastro

Foto izvor: pixabay / StockSnap

Breskva je bo­ga­ta ka­li­ju­mom, fo­sfo­rom, ma­gne­zi­ju­mom, kal­ci­ju­mom, sum­po­rom, hlo­rom, na­tri­ju­mom, želje­zom, ba­krom i cin­kom. Od vi­ta­mi­na, u bres­kvi ima ka­ro­te­na (pro­vi­ta­mi­na A), vi­ta­mi­na B1, B2, B5 i B6 te vi­ta­mi­na C i E, ko­ji su snažni an­tio­ksi­dan­si.

Bres­kva, pras­ka ili šef­te­li­ja drvo je iz fa­mi­li­je ruža, a po­zna­to je po is­to­ime­nim plo­do­vi­ma – bres­kva­ma. Po­tiče iz Azi­je, tačni­je iz Ki­ne, gdje se uz­ga­ja­la 1.500 go­di­na pri­je Hris­ta.

Iz Ki­ne je, u ko­joj je plod bres­kve na­zva­no “to”, ka­ra­van­skim pu­te­vi­ma pre­ko Azi­je sti­gla do Sre­do­ze­mlja i du­bo­ko u ko­pno Evro­pe. Za­to se sa pra­vom kaže da je bar­šu­nas­ta bres­kva naj­lje­pši dar Is­to­ka Evro­pi, a “kra­lji­com lje­ta” na­zva­na je jer nje­ne naj­lje­pše plodove kon­zu­mi­ra­mo to­kom ju­na, ju­la i av­gus­ta. 

U re­do­sli­je­du na tabeli voća po važnos­ti – bres­kva se na­la­zi na trećem mjes­tu – po­sli­je ja­bu­ke i kru­ške. Bo­ga­ta je ka­li­ju­mom, fo­sfo­rom, ma­gne­zi­ju­mom, kal­ci­ju­mom, sum­po­rom, hlo­rom, na­tri­ju­mom, želje­zom, ba­krom i cin­kom.

Od vi­ta­mi­na, u bres­kvi ima ka­ro­te­na (pro­vi­ta­mi­na A), vi­ta­mi­na B1, B2, B5 i B6 te vi­ta­mi­na C i E, ko­ji su snažni an­tio­ksi­dan­si.

Za­hva­lju­jući ši­ro­koj adap­ti­vnos­ti, bres­kva za­uzi­ma značaj­no mjes­to u svjet­skoj proi­zvo­dnji. Proi­zvo­di se mno­go i zbog to­ga što su otvo­re­ne mno­go­broj­ne sor­te ko­je su u mo­gućnos­ti da se pri­la­go­de ra­zličitim uslo­vi­ma ga­je­nja.

Ki­na je naj­veći proi­zvođač bres­kve u svi­je­tu. Po­tom do­la­ze Evro­pa i Sje­di­nje­ne Ame­ričke Države. Od evrop­skih država, Ita­li­ja je naj­veći proi­zvođač bres­kve. Na dru­gom mjes­tu je Špa­ni­ja, a za­tim Grčka i Fran­cus­ka. 

ZDRAV­STVE­NE DO­BRO­BI­TI BRES­KVE

Lje­ko­vi­ti di­je­lo­vi bi­ljke su plod, cvi­jet i list. Važno je na­gla­si­ti da je odnos ka­li­ju­ma i na­tri­ju­ma se­dam na­pre­ma je­dan, zbog čega su ove aro­ma­tične i sočne voćke ko­ri­sne oni­ma ko­ji ima­ju pro­ble­ma sa oti­ca­njem. Do­bre su i pro­tiv ma­lo­krvnos­ti, za cri­je­vna obo­lje­nja, uop­šte za rad pro­ba­vnih or­ga­na i sma­nje­nje žučne ke­se. Ta­kođe, može po­moći pri smi­re­nju ner­vnog sis­te­ma. Po­zna­ta su i lje­ko­vi­ta svoj­stva so­ko­va, si­ru­pa i čaje­va od bres­kve. Sok od bres­kve pre­po­ručuje se oni­ma sa srčanom ari­tmi­jom, sma­nje­nim lučenjem želu­dačne ki­se­li­ne, osje­tlji­vim ner­vnim sis­te­mom, kao i za čišćenje or­ga­ni­zma. Bres­kve i nji­hov sok ne pre­po­ručuju se di­ja­be­tičari­ma i aler­gičnim oso­ba­ma.

ULJE BRESKVE

U svi­je­tu se sve vi­še ko­ris­ti ulje breskve, ko­je se do­bi­ja hla­dnim ci­jeđenjem ko­šti­ca, a po­ka­za­lo se kao iz­vrsno sred­stvo i za spo­ljaš­nju i za unu­traš­nju upo­tre­bu. Oral­no uze­to dje­lu­je kao odličan la­ksa­tiv i snižava ho­les­te­rol, dok u spo­ljaš­njoj upo­tre­bi pos­tiže izvan­re­dne re­zul­ta­te kod li­ječenja ekce­ma i u za­šti­ti kože. Zbog bo­gat­stva mineralima i vi­ta­mi­nima pre­po­ručuje se za ma­sažu osje­tlji­ve, su­ve i sta­ri­je kože, ko­ja pos­ta­je gip­ka i elas­tična. 

ZDRA­VE KO­ŠTI­CE

Ki­ne­zi i Ja­pan­ci ko­šti­ce bres­kve sma­tra­ju izu­ze­tno značaj­nim u li­ječenju kaš­lja, upa­le slije­pog cri­je­va, krva­re­nja, po­vi­še­nog krvnog pri­tis­ka… Čak ih je­du i zbog kar­ci­no­ma je­dnja­ka, a ko­ris­te ih i za ra­zbi­ja­nje krvnog ugru­ška. Pri­me­nju­ju ih i za re­gu­li­sa­nje men­stru­aci­je i bo­lo­va na­kon po­rođaja, kao i kod tra­umat­skih oštećenja. Le­pe­za bo­les­ti zbog ko­jih ko­šti­cu bres­kve ovi na­ro­di kon­zu­mi­ra­ju izu­ze­tno je ši­ro­ka, ali stručnja­ci upo­zo­ra­va­ju da ne tre­ba da se uzi­ma u pre­ve­li­kim do­za­ma te da je kon­tra­in­di­ko­va­na je­di­no za tru­dni­ce.

SA­VJE­TI ZA KU­PO­VI­NU BRES­KVE

* Bi­raj­te or­gan­ski uz­go­je­ne plo­do­ve, naj­bo­lje od lo­kal­nih uz­ga­ji­vača. * Ako je plod ze­len oko sta­blji­ke to je znak da ni­je po­tpu­no do­zrio. * Zre­li plo­do­vi su me­ka­ni, nježni na do­dir i ima­ju mi­ris me­da. * Bi­raj­te plo­do­ve glat­ke i neo­štećene po­vrši­ne, a iz­bje­ga­vaj­te one ko­ji ima­ju smežura­nu kožu, jer su ta­kvi plo­do­vi sta­ri. * Bres­kve čije je me­so bi­je­le bo­je vrlo su slat­ke, dok one sa žutim me­som ima­ju ne­što ma­nje sla­da, ali su bo­ga­ti­je aro­mom.

BRA­NJE I ČUVA­NJE BRES­KVE

Bres­kve se mo­gu ubra­ti i pri­je ne­go što su sa­svim zre­le, jer ovo voće zri­je i na­kon bra­nja. Ku­pi­te li ili ube­re­te još ne­do­zre­le plo­do­ve, sta­vi­te ih u pa­pir­na­te vrećice ka­ko biste im održali vla­gu i ubrza­li pro­ces do­zri­je­va­nja. Za brže do­zri­je­va­nje ta­kve plo­do­ve držite na so­bnoj tem­pe­ra­tu­ri. Ako ih pak želi­te duže sačuva­ti, odno­sno ma­lo od­go­di­ti pro­ces zre­nja, držite ih u frižide­ru, ta­kođe u pa­pir­na­toj vrećici (do dvi­je se­dmi­ce). Zre­le bres­kve se vrlo brzo kva­re i ne mo­gu du­go sta­ja­ti – održivost im je sve­ga dva-tri da­na. Do­zre­le bres­kve ko­je su po­hra­nje­ne u frižide­ru pri­je kon­zu­ma­ci­je izva­di­te i os­ta­vi­te da po­pri­me so­bnu tem­pe­ra­tu­ru, ka­ko bis­te mo­gli uživa­ti u nji­ho­voj po­tpu­noj aro­mi.

RECEPTI

Ko­lač sa bres­kva­ma

Po­tre­bno:

1,5 kg bres­kvi

450 gr pi­ško­ta

3 ka­ši­ke šećera

2 pu­din­ga od va­ni­li­je

šlag

Pri­pre­ma: Bres­kve olju­šti­ti i očis­ti­ti od ko­šti­ca. Četi­ri bres­kve isjec­ka­ti na ma­nje koc­ki­ce i odvo­ji­ti na stra­nu.

Os­ta­le bres­kve u blen­de­ru iz­blen­da­ti. Bres­kva­ma do­daj­te vo­du ta­ko da sve za­je­dno ima je­dan li­tar. Do­da­ti šećer i sta­vi­ti da pro­vri.

U dru­gom su­du ra­zmu­ti­ti pu­ding iz ke­si­ca sa pet ka­ši­ka vo­de. Ka­da pul­pa bres­kve i vo­de pro­vri, do­da­ti ras­to­plje­ni pu­ding i skuva­ti fil, dva-tri mi­nu­ta.

Fil pro­hla­di­ti pet mi­nu­ta i do­da­ti pret­ho­dno isjec­ka­ne bres­kve. Na dno tep­si­je sta­vi­ti pi­ško­te, pa si­pa­ti pro­hlađen fil, a on­da do­da­ti još je­dan red pi­ško­ta. Os­ta­vi­ti pre­ko noći u frižider. Su­tra­dan ko­lač pre­ma­za­ti umućenim šla­gom. 

Ko­ktel sa bres­kva­ma

Po­tre­bno:

4 šo­lje vo­de

2 šo­lje koc­ki­ca olju­šte­nih bres­kvi

4 šo­lje šećera

1 šo­lja svježeg li­mu­no­vog so­ka 

4 šo­lje le­da

1 bres­kva za de­ko­ra­ci­ju

Pri­pre­ma:

Vo­du, koc­ki­ce bres­kvi i šećer sta­vi­te da pro­vri pa na ti­hoj va­tri ku­vaj­te tri mi­nu­ta. Pro­hla­di­te pa izmu­ti­te šta­pnim mi­kse­rom.

Os­ta­vi­te u frižide­ru tri sa­ta da se do­bro ohla­di. Pro­ci­je­di­te sok, do­daj­te u nje­ga sok li­mu­na.

U čašu si­paj­te po­la šo­lje le­da, do­spi­te bres­kva li­mu­na­du i ukra­si­te čašu kri­škom bres­kve.

Kom­pot od bres­kvi

Po­tre­bno:

2 kg bres­kvi

1/2 kg šećera 

1 l vo­de 

1 li­mun

Pri­pre­ma: 

Bres­kve opra­ti i ogu­li­ti. Ogu­lićete ih la­kše ako ih pret­ho­dno za­li­je­te ki­pućom vo­dom i ta­ko ih os­ta­vi­te ne­ko­li­ko mi­nu­ta.

Odlij­te vruću vo­du i ogu­li­te bres­kve pa ih po­to­pi­te u hla­dnu vo­du s li­mu­no­vim so­kom. Za­tim ih po­slažite u opra­ne i oci­jeđene sta­klen­ke.

Vo­du prokuvajte sa šećerom i vrućim si­ru­pom za­lij­te voće u sta­klen­ka­ma. Sta­klen­ke za­tvo­ri­te i ste­ri­li­zuj­te dva­de­set do tri­de­set mi­nu­ta.

Li­ker od bres­kvi

Po­tre­bno:

1 kg bres­kvi

7,5 dl bi­je­log vi­na 

300 gr šećera 

2 va­ni­lina šećera 

2 dl ru­ma 

Pri­pre­ma: 

Bres­kve ogu­li­ti i na­re­za­ti na ma­le koc­ki­ce. Vi­no, bres­kve i šećer prokuvati ne­ko­li­ko mi­nu­ta.

Ka­da se ohla­di, do­da­ti rum i va­ni­lin šećer i si­pa­ti u fla­šu. Služiti za­je­dno sa ko­ma­dićima bres­kve.

Napomena: komentari čitalaca ne predstavljaju ni na koji način stav redakcije portala trebevic.net. Za sadržaj i tačnost komentara čitalaca ne odgovaramo. Sadržaj se pregleda i neprimjereni komentari se ne objavljuju. Portal trebevic.net zadržava pravo brisanja komentara bez najave i bez objašnjenja.

Uslovi komentarisanja: Poštovani, pri objavi komentara molimo Vas za kulturno izražavanje. Administrator neće objaviti komentare koji na bilo koji način vrijeđaju druge po bilo kojoj osnovi ili svojim sadržajem nisu na adekvatnom mjestu.

Redakcija Trebević Info Portala je u slučaju komentara koji izazivaju rasnu, nacionalnu ili vjersku mržnju, te potiču na nasilje dužna obavijestiti nadležne organe o takvom pristiglom komentaru.

Ostavite komentar