Mart 41: “Sarajlije ne mogu da zamisle da će ostati bez kave”

Izvor: redakcija

Objavio:

trebevic.net

- prije 2 godine u

Retro Grad

Da se neke stvari ne mijenjaju vremenom pokazuje članak iz Politike, objavljen 03. marta 1941. godine. U istom broju se može pročitati o njemačkom bombardovanju Liverpula, napredovanju Britanaca u Libiji, ali i o strasti ispijanja kafe u Sarajevu. Jedna od glavnih briga u Sarajevu, mjesec dana pred početak rata,  jeste mješanje kafe sa ječmom. Kako je sve to vidio novinar Politike i šta su mu Sarajlije rekle o kvalitetu, cijeni, navikama…pročitajte u vanvremenskom tekstu napisanom prije 75 godina koji oslikava navike koje su i danas prisutne. Sarajevska strast za kafom 41.

-Jeste li za kafu?
-Hvala, malopre sam pio
-Bezbeli, može još jedna.

Tako vas u Sarajevu svuda dočekuju. I ako je ne popijete znači da ste nešto neraspoloženi prema domaćinu i učinjenom prijemu. To podseća na srbijanskog seljaka kome ako u kući ne popijete čašicu rakije on smatra da ste nezadovoljni napustili njegovu kuću. Mesto rakije, ovde kava. I to uvek ona “još jedna”.

Teško to pada onome koji prvi put dođe u Sarajevo. Jedan mi priča kako mu se na kraju prvog dana, provedenog ovde, uznemirilo srce:
-Gdegod sam svratio, a oni navale: “…može još jedna”. Nisam se mnogo opirao, a uveče umalo ne platih glavom. Sada sam se navikao…

Izgleda da bi Sarajevo u ovoj krizi moglo da izdrži bez svega drugoga, samo ne bez kave. Toliko se ovde voli i pije kava, “Srkanje kave” običaj je koji svi upražnjavaju sa naročitim zadovoljstvom i na koji privikavaju skoro svi koji se nastane u Sarajevu. Otuda nije čudo što samo Sarajevo potroši godišnje 46 vagona kave.

Tako je bilo do pre osam meseci. Međutim, ratno stanje u svetu udarilo je svoj žig i na “srkanje kave” u Sarajevu. Za poslednjih osam meseci potrošeno je ovde 21 vagon kave, a ako bi se statistički sagledale ranije godine, trebalo je za to vreme da se utroši 32 vagona. Dakle, za osam meseci manje 11 vagona kave. To za Sarajlije mnogo znači.
I to ih dosta uznemirava.

-Biva, skoro da je i ne mereš pit. Mešaju ječam pa ti ona pena ozgo dođe nekako bijela. A nije kava ni onako jaka ko što je nekad bila. Svakim danom sve više je ponestaje…

Dok se tako vajkaju ljudi, izlozi sarajevskih bakalnica sve više ustupaju mesta prženom ječmu. Prodaje se on po 10 dinara kilogram i sve više potiskuje kavu koje ponestaje. Inače, ovde je ranije kava bila vrlo jevtina. Dobijale se dve šoljice kave za dinar. U nekim malim kafanicama bile su, kažu, i pola dinara. Ljudi su znali za taj dinar da sede u kafani po nekoliko sati i da mehbete-ćaskaju “srčući kavu”. Sada je, boga mi, i ovde kava poskupila. Po malim periferiskim kafanicama dve šoljice kave prodaju se po dinar i po, u srednjim kafanama po dva dinara, u centru grada po 2.50 do 3 dinara, a u noćnim lokalima po 4 do 5 dinara.

Još nešto je teško verovati: u manjim kafanicama u Sarajevu, kako je duplo jevtinija, čistija je kava nego u većim. Ovde se često šale na račun toga:
-Ako ‘oćeš čistu kavu, idi na kraj grada pa za dinar i po. Bolja je neg’ ovde za tri dinara.

retro_kafa_galerija1

A tamo, u periferiskim kafanicama, nađe se puno zanimljivosti. Uđe gost i pita:
-Ima li kave?
-Biće, biće…
I kafedžija sipa prženu kavu u kamenu stupu koja se nalazi na sredini kafane, pa počinje da bije gvozdenim tučkom. Za sve to vreme gost širi nozdrve i naslađuje se blagotvornim mirisom čiste kave koja se pretvara u prah pod ravnomernim udarcima teškoga tučka. naročito leti, ta stupa je pred kafanom a gosti, čekaju napolju. I tako iz dana u dan.

Kava se mnogo pije. Često se naručuje telefonom. Zato se ovde najpre znaju brojevi pojedinih kafana. Plaća se ređe u gotovu, a najčešće na blokove. Parče bloka-jedna kava. Kafedžija čuva, pa obračuna na kraju meseca. I sa tom veresijom ima puno zanimljivosti. Negde je kafedžija nepismen. Naročito na periferiji. Kad mu dođe gost i izrazi želju da mesečno plaća kave, on ga dobro osmotri i zapazi na njemu nešto karakteristično. To što je za njega naročito uočljivo nacrta na tabli, a ispod toga nekoliko recki – toliko kava. I to je neka vrsta raboša, samo sa ucrtanim karakterističnim znacima dužnika.

Na ćepencima je još uvek veliko zadovljstvo “skrkati kavu”. Kažu da se trgovac u to vreme teško diže da usluži mušterije. Tada se vode ovakvi razgovori:
-Pošto ove papuče?
-Četre’st dinara.
-Bil’ mogo vidit’?
-Dofati.
Dok trgovac “srče kavu”, mušterija dohvata papuče , razgleda i premišlja se. Najzad pita:
-Mere li za 35?
– ne mere, ako ti se ne sviđa, ti ostavi.
I mušterija ostavlja papuče na svoje mesto i produžuje dalje, dok trgovac ostaje da “srče kavu” i čeka nove kupce.

Nekad je bilo tako, sad se napušta i “srkanje kave” da bi se uslužila mušterija. Navikavaju se Sarajlije i na to kao što su već mnogi privikli da piju mešanu kavu. Jedan stari tgovac, prateći dubokim uzdahom svaku reč, kaže:
-I ovde, bezbeli , nužda zakon menja…

 

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedIn
Napomena: komentari čitalaca ne predstavljaju ni na koji način stav redakcije portala trebevic.net. Za sadržaj i tačnost komentara čitalaca ne odgovaramo. Sadržaj se pregleda i neprimjereni komentari se ne objavljuju. Portal trebevic.net zadržava pravo brisanja komentara bez najave i bez objašnjenja.

Uslovi komentarisanja: Poštovani, pri objavi komentara molimo Vas za kulturno izražavanje. Administrator neće objaviti komentare koji na bilo koji način vrijeđaju druge po bilo kojoj osnovi ili svojim sadržajem nisu na adekvatnom mjestu.

Redakcija Trebević Info Portala je u slučaju komentara koji izazivaju rasnu, nacionalnu ili vjersku mržnju, te potiču na nasilje dužna obavijestiti nadležne organe o takvom pristiglom komentaru.

Ostavite komentar

Your email address will not be published.